30. januar

„Jedan dan u vrtu ljubavi“

Kamerna muzika za blok flautu u XVII i XVIII veku
(Giovanni Bassano, Jacob van Eyck, Matthew Locke, Henry Purcell,
John Eccles, Gottfried Finger, J.S. Bach)

-Susanne un jour- - instrumentalne varijacije na temu renesansnog madrigala Rolanda de Lassusa - Giovanni Bassano (1558 -1617) „Jednog dana, u vrtu ljubavi, Suzani prilaze dva gospodina koja žude za njenom lepotom. Rastužila se i rasrdila u svom srcu takvim nasrtajem na svoju vrlinu i čestitost. I onda im kaže: Ako bih na silu pristala da se mojim telom vi zadovoljite – izgubila bih dušu. A ako se usprotivim - nateraćete me da umrem u stidu i sramu. Ali ja ću ipak radije umreti čista i nevina, nego grehom uvrediti Gospodina svog.“  Stihovi Guillaume Guéroult (1548), prevod

Program je inspirisan madrigalom Rolanda de Lassusa (koji je nastao na osnovu priče iz Starog Zaveta).

U drevnom Vavilonu čestita Suzana živi u raskošnom i prijatnom domu sa mužem i decom. Jednog dana, dok se Suzana kupala u svom vrtu, krišom su je posmatrala dva raskalašna, razuzdana gospodina. Ostrašćeni, pokušali su da je ubede da izvrši preljubu sa njima, ali čestita Suzana im je rekla da bi radije umrla nego uvredila Gospoda počinivši preljubu. Razljućeni njenim odbijanjem, oni je optužuju pred sudijama da su je videli sa nekim mladićem u vrtu. Na osnovu njihove klevete Suzani je izrečena smrtna kazna. Dok su Suzanu sprovodili na pogubljenje, Sveti Duh se javio proroku Danijelu i posavetova ga da se razvratnici ispitaju ponovo ali odvojeno, jer će se samo tako utvrditi istina. Prorok Danijel je to preneo sudijama i još im rekao koje pitanje da im postave. Pitanje je glasilo:„Ispod koje vrste drveta ste videli Suzanu i njenog ljubavnika?“ Kada je jedan razvratnik rekao Orah, a drugi Jela, shvatile su sudije da oni ne govore istinu. Suzana je oslobođena a razvratnici osudjeni i pogubljeni..  

Pa istina, čestitost i dobrota uvek pobeđuju, zar ne?

Učestvuju:

Karolina Bäter (Holandija) – blok flauta
Zoran Kostadinović – barokna violina
Andrej Jovanić – teorba

Prva projekcija je bila posvećena verovanjima, tradiciji (starim zanatima) i običajima u Srbiji.

MAGIJSKI KRUG CVEĆA
Autor: Slobodan Simojlović, srbija, RTS Beograd, 2003, 21 min.
Venac, čarobni krug cveća, prvobitno je imao magijsku ulogu zaštite od demona. Vremenom venac dobija drugu ulogu u narodnim običajima, u svečanostima, proslavi krsnog imena, vencem se odaje pošta pokojniku.

KUČINJAVA KOŠULJA
Autori: Ljubinko Milenković i Vladan Dimitrijević, Srbija, TV Sokobanja, 2002, 20 min.
U rekonstrukciji nekadašnjeg postupka izrade kučinjave košulje, dela ženske tradicionalne nošnje u selu Rakovica kod Sokobanje, kamera beleži sve etape dvogodišnjeg procesa izrade ovog odevnog predmeta.

LJUBAV, ZAVET
Autor: Vladimir Perović, Srbija, BK Telekom, 2001, 19 min.
U Zapadnoj Srbiji postoji stari običaj sahranjivanja na sopstvenom imanju. No, kad je jedan stari seljak iz Trbosilja u Jadru poželeo da svoju umrlu suprugu sahrani, isprečile su se sve prepreke ovog sveta: komšije, opština, država... Uporni seljak se ne predaje.

Međunarodni Festival etnološkog filma se održava svake godine u prostoru Etnografskog muzeja u Beogradu. Njegov organizator je Etnografski muzej, a suorganizatori Kinoteka i Radio televizija Srbije.
Prvi Festival je održan 1992. godine u konaku manastira Sveti otac Prohor Pčinjski.
Do sada je na 17 Festivala prikazano 904 etnoloških filmova iz 57 zemalja.
Cilj Festivala je popularizacija tradicionalanih kultura naroda sveta u vremenu ujednačavanja kulturnih obrazaca u svetu pod pritiskom trendova globalizacije. Drugi cilj je afirmacija novih stvaralačkih i istraživačkih pristupa u antropološkom dokumentarnom filmu, uz praćenje savremenih promena i razvoja kulture.
Na Festivalu su, pored klasičnih etnoloških filmova, zastupljeni različiti žanrovi, od eksperimentalnog, preko igranog  filma do dokumentarne drame.
Etnološki (odnosno etnografski ili antropološki) film kao vrsta dokumentarnog ima za predmet tradicionalnu narodnu kulturu, kao i proces njene promene (transformacije) u savremenom trenutku.
Etnografski muzej u Beogradu se nalazi u fazi pripreme za osnivanje sopstvenog filmskog studija, odnosno centra za vizuelnu antropologiju.

Veče posvećeno poeziji Jesenjina i ruskim romansama

"U oluji, buri, kraj nedaća svih
uz teške gubitke i uz tugu kletu
biti nasmejan prirodan i tih
najveća je umetnost na svetu" 

O Pesniku:

Jesenjin o sebi:„Rodjen sam 21. septembra 1895. godine u selu Konstantinovu, Rjazanska gubernija. Sve ostalo o meni je u mojim stihovima. “

27. decembra 1925. godine je napisao:„...nije novo mreti, al’ ni živeti, bogme, nije najnovije“.
Te noći je umro(izvršio je samoubistvo u hotelskoj sobi – hotel Angleter u Lenjingradu).

Majakovski Jesenjinu:
 „Naša planeta nije za prolećne cveti.
Treba opet radost budućnosti sveže.
U ovom životu nije teško mreti.
Izgraditi život kudikamo je teže.“
Učestvuju:

Ansambl za duhovnu, ranu i etno muziku „Radujsja“
Mirjana Marinković i Dragan P. Vučićević – vokali
Milan Tomić – gitara; Gordana Ristić - harmonika

Pesnici udruženje pisaca „Poeta“
Radmila Đukelić, Dragomir Lazaraveić, Darko Habazin,Miloš Elek, Miloš Stevanović Trnavac, Radislav Jović, Zlatko Radumilo, Veselin Dželetović Pavlov

Druga projekcija je posvećena verovanjima u Srbiji:
“Vračare“, „Vampir u Štubiku“ i „..ja, pokojnik...“

Međunarodni Festival etnološkog filma se održava svake godine u prostoru etnografskog muzeja u Beogradu. Njegov organizator je Etnografski muzej, a suorganizatori Kinoteka i Radio televitija Srbije.
Prvi Festival je održan 1992. godine u konaku manastira Sveti otac Prohor Pčinjski.
Do sada je na 17 Festivala prikazano 904 etnoloških filmova iz 57 zemalja.
Cilj Festivala je popularizacija tradicionalanih kultura naroda sveta u vremenu ujednačavanja kulturnih obrazaca u svetu pod pritiskom trendova globalizacije. Drugi cilj je afirmacija novih stvaralačkih i istraživačkih pristupa u antropološkom dokumentarnom filmu, uz praćenje savremenih promena i razvoja kulture.
Na Festivalu su, pored klasičnih etnoloških filmova, zastupljeni različiti žanrovi, od eksperimentalnog, preko igranog  filma do dokumentarne drame.
Etnološki (odnosno etnografski ili antropološki) film kao vrsta dokumentarnog ima za predmet tradicionalnu narodnu kulturu, kao i proces njene promene (transformacije) u savremenom trenutku.
Etnografski muzej u Beogradu se nalazi u fazi pripreme za osnivanje sopstvenog filmskog studija, odnosno centra za vizuelnu antropologiju.

Etnografski muzej, Agencija Nymbus i Galeriji Trag Vas pozivaju na treću projekciju kratkometražnih filmova iz arhive Međunarodnog festivala etnološkog filma.

Tema večeri: USKRS

• Uskrs u Sefkerinu, autori Svetislav Vučković i Ljubomir Reljić, 30 min.
  
• Uskrs u Subotici, autori Zvonimir Sudarević i Rajko Ljubić
  
• Vaskršnje vaskrsavanje, autor Vladimir Perović, 10 min
  
• Vaskršnja jaja, autori Dobrivoje i Dobrila Pantelić, 7 min.

O projektu: Saša Srećković, viši kustos

O festivalu

Međunarodni Festival etnološkog filma se održava svake godine u prostoru etnografskog muzeja u Beogradu. Njegov organizator je Etnografski muzej, a suorganizatori Kinoteka i Radio televitija Srbije.
Prvi Festival je održan 1992. godine u konaku manastira Sveti otac Prohor Pčinjski.
Do sada je na 17 Festivala prikazano 904 etnoloških filmova iz 57 zemalja.
Cilj Festivala je popularizacija tradicionalanih kultura naroda sveta u vremenu ujednačavanja kulturnih obrazaca u svetu pod pritiskom trendova globalizacije. Drugi cilj je afirmacija novih stvaralačkih i istraživačkih pristupa u antropološkom dokumentarnom filmu, uz praćenje savremenih promena i razvoja kulture.
Na Festivalu su, pored klasičnih etnoloških filmova, zastupljeni različiti žanrovi, od eksperimentalnog, preko igranog  filma do dokumentarne drame.
Etnološki (odnosno etnografski ili antropološki) film kao vrsta dokumentarnog ima za predmet tradicionalnu narodnu kulturu, kao i proces njene promene (transformacije) u savremenom trenutku.
Etnografski muzej u Beogradu se nalazi u fazi pripreme za osnivanje sopstvenog filmskog studija, odnosno centra za vizuelnu antropologiju.

Etnografski muzej, Agencija Nymbus i Galeriji Trag Vas organizovali su četvrtu projekciju kratkometražnih filmova iz arhive Međunarodnog festivala etnološkog filma.

Tema večeri: ĐURĐEVDAN

O projektu: Saša Srećković, viši kustos

"SUSRET S DUHOVNIKOM” IZLOŽBA ikona i drugih slikarskih radova „DUHOVNI OTAC I DUHOVNI SIN"

Ikonografi i slikari:
Krstonosni protojerej MIODRAG MILOVANOVIĆ – Prota Mile (biografija)
Vojislav Luković – akademski slikar (biografija)

Izložbu je otvorio:
EPISKOP ŠABAČKI LAVRENTIJE

PROJEKCIJA filma:
„DNEVNIK SRPSKOG SVEŠTENIKA“
režiser: Aleksandar Rajković (biografija)

STIHOVE Prote Mila „IKONA“  govorila Dubravka Živković

Učestvovao je hor Hrama Svete Trojice iz Sremčice

KONCERT

Kamerni sastav “Nymbus” sa Karolinom Bater
muzika XVII i XVIII vek

• prof. dr.Predrag Simić, profesor Fakulteta politikih nauka i doskorašnji ambasador Srbije u Francuskoj,
  
• prof. dr Stanislav Sretenović, istoričar i naučni saradnik Instituta za savremenu istoriju u Beogradu
  
• autor knjige Radoslav Vesnić Mladji

PREDSTAVLJANJE ZBIRKE PESAMA
"MEMENTO"

Autori pesama: Dragan i Mirjana Filipović

O knjizi govore:

slikar i pesnik Radovan Mirazović – Miraz

pisac. dr.Predrag Tojić, državni sekretar Ministarstva za dijasporu Vlade Republike Srbije

Odlomke iz recenzije dr. Vladimira Jovičića kazuje glumac Miodrag Rakočević.

U muzičkom delu programa nastupiće Mirjana Janković i Andrej Jovanić.

KAVIJAR KONEKŠN (52min, 2008)

autor Dragan Nikolić (Srbija, SAD)

Film je dobio PRVU NAGRADU na XVIII Međunarodnom festivalu etnološkog filma održanog u Beogradu od 22 do 25. oktobra 2009.

O projektu: Saša Srećković, viši kustos Etnografskog muzeja

Organizatori: Etnografski muzej, Agencija Nymbus i Galeriji Trag